Opasnosti i strahovi vezani za Veštačku Inteligenciju

Početna stranica » Opasnosti i strahovi vezani za Veštačku Inteligenciju

Iako su veštačka inteligencija i „proširena stvarnost“ (Augmented reality) još uvek u ranoj fazi razvoja, njihova upotreba je već sada dobila primenu brojnim sektorima stvarnog sveta. Uz to, Apple je napravio veliki iskorak puštanjem u prodaju prvih VR Naočara, koje su izazvale ogroman boom na tržištu. Shodno tome, broj korisnika aplikacija koje koriste veštačku inteligenciju raste iz dana u dan. Ipak, sve je više pitanja i strahova šta negativno donosi njen razvoj i koje su opasnosti ove napredne tehnologije.

Nedavno smo imali primer da se na Youtube pojavila reklama gde je umjetnom inteligencijom ubačena faca osnivača popularne kripto valute „Solana“ koja je izgledala toliko realno, da su mnogi zapravo pomislili da ovaj projekat pravi Airdrop i prevareni su za novac. Uz to, verujemo da svi znaju za skandal koji potresa Veliku Britaniju i intervju Kate Middleton za koji mnogi takođe sumnjaju da je napravljen putem veštačke inteligencije. Ovo je takođe kod mnogih stvorilo strah od toga koliko AI može biti opasan ukoliko se „otrgne“ kontroli. Shodno tome, odlučili smo da posvetimo tekst ovoj temi, gde ćemo vam pokušati približiti glavne strahove i opasnosti vezane za ovu tehnologiju.


Šta je veštačka inteligencija i njeni glavni nedostaci

Veštačka inteligencija (AI) je grana računarstva koja se bavi razvojem računarskih sistema sposobnih da obavljaju zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju. Ovi sistemi koriste algoritme i tehnike učenja kako bi analizirali podatke, prepoznali obrasce, donosili odluke i rešavali probleme, slično ljudskom razmišljanju. Cilj veštačke inteligencije je stvaranje mašina koje mogu efikasno obavljati zadatke kao što su prepoznavanje slika, prevođenje jezika, samostalno vođenje vozila, analiza podataka i mnoge druge aktivnosti koje zahtevaju inteligentno ponašanje.

Razvoj ove tehnologije je doveo do mnogih korisnih stvari za njene korisnike, gde danas umjetna inteligencija može da da preporuke za filmove u odnosu na vaše preferencije, do mnogo komplikovanijih stvari, poput dijagnostikovanja bolesti i pomoći lekarima, kao i u sklapanju određenih mašina, ili npr kreiranju kodova prilikom Smart Contracta ili podizanja veb sajta. Uz to, uređaji proširene stvarnosti poput VR Naočara daju mogućnost raznih oblika zabave, ali i korisnih stvari poput pomoći kretanja slepima, multitasking poslovima i još mnogo toga.

Sve ovo govori da je njena primena već u ovoj fazi veoma raznovrsna. Ipak mnogi strahuju o tome kako će Veštačka Inteligencija funkcionisati kada bude mogla da se razvija i unapređuje bez ljudskog mešanja i ažuriranja. Skoro 28.000 ljudi potpisalo je otvoreno pismo koje je napisao Institut Budućnosti Života, uključujući Stiva Vozniaka, Elona Maska, izvršne direktore nekoliko kompanija za veštačku inteligenciju i mnoge druge istaknute tehnologe, tražeći šestomesečnu pauzu ili moratorijum na razvoj nove napredne veštačke inteligencije, što je donekle još više izazvalo strah kod ljudi.

Upravo zbog toga, postoji i strah od Umjetne Inteligencije, a mnogi njene nedostatke i mane vide u sledećim faktorima:


1. Nedostatak transparentnosti

Nedostatak transparentnosti u AI sistemima, posebno u dubokim modelima učenja koji mogu biti složeni i teški za tumačenje, predstavlja urgentno nerešeno pitanje. Ova nejasnost zamagljuje procese donošenja odluka i osnovnu logiku ovih tehnologija. Ovo s obzirom da kada ljudi ne mogu da razumeju kako AI sistem dolazi do svojih zaključaka može dovesti do nepoverenja i otpora prema usvajanju ovakve vrste tehnologije.


2. Etičke, moralne i kultorološke dileme i razlike

Usaditi moralne i etičke vrednosti u AI sisteme, posebno u kontekstima donošenja odluka sa značajnim posledicama, predstavlja značajan izazov. Istraživači i programeri moraju dati prioritet etičkim implikacijama AI tehnologija kako bi izbegli negativne društvene uticaje. Nema sumnje da različitost ljudi predstavlja ozbiljan izazov za razvoj tehnologije. Naime, nešto što je normalno u nekim delovima sveta je u drugim u potpunosti nedopustivo.


3. Pritisci i diskriminacija

AI sistemi mogu nenamerno održavati ili pojačavati društvene pritiske zbog pristrasnih podataka za obuku ili algoritamskog dizajna. Da bi se smanjila diskriminacija i osigurala pravednost, ključno je ulagati u razvoj nepristrasnih algoritama i raznovrsnih setova podataka za obuku.


4. Zavisnost o veštačkoj inteligenciji

Prekomerna oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije može dovesti do gubitka kreativnosti. Kao i veština kritičkog razmišljanja i ljudske intuicije. Postizanje ravnoteže između donošenja odluka uz pomoć veštačke inteligencije i ljudskog doprinosa ključno je za očuvanje naših kognitivnih sposobnosti. Nema sumnje da veštačka inteligencija u mnogome olakšava veliki deo poslova, ali postoji mogućnost da bezuslovnim oslanjanjem na nju možete doći do pogrešnih odgovora.


5. Gubitak radnih mesta

Automatizacija vođena veštačkom inteligencijom ima potencijal da dovede do gubitka radnih mesta u različitim industrijama. Posebno za radnike sa nižim veštinama. Iako postoje razni dokazi da će razvoj veštačke inteligencije doneti veliki broj novih radnih mesta, već sada imamo primere da je programiranje grana u stagnaciji. Ovo s obzirom da određeni segmenti AI mogu da lakše, brže i kvalitetnije odrade kodiranje veb sajta od najboljeg programera.


6. Problemi privatnosti

Veštačka inteligencija i njena tehnologija veoma često prikuplja i analizira velike količine ličnih podataka. To postavlja pitanja vezana za privatnost podataka i bezbednost. Da bi se umanjili rizici privatnosti, moramo se zalagati za stroge propise o zaštiti podataka i sigurne prakse rukovanja podacima. Čak i u ovom stadijumu razvoja umjetne inteligencije, praćenje vaših dnevnih aktivnosti je veoma jednostvno. Najnovije tehnologije poput prepoznavanja lica mogu vas identifikovati u gomili. Sve sigurnosne kamere su opremljene ovom tehnologijom, dok o praćenju lokacije putem mobilnih telefona ne treba ni govoriti.

Mogućnosti prikupljanja podataka veštačke inteligencije znači da se može kreirati hronologija vaših dnevnih aktivnosti pristupanjem podacima sa različitih društvenih mreža. Kina trenutno radi na Sistemu društvenog kredita koji će biti pokretan veštačkom inteligencijom. Ovaj sistem će dati svim građanima ove azijske države ocenu na osnovu njihovog ponašanja. To može uključivati ponašanje poput neplaćanja kredita, pušenja u zabranjenim zonama, provođenja previše vremena igrajući video igre. Dobijanje niske ocene može značiti niži društveni status, i slično. Ujedno, ovo je idealan primer kako veštačka inteligencija predstavlja budućnost i može dovesti do pristupa svim delovima života i potpunog gubitka privatnosti.


7. Bezbednosni rizici

Kako AI tehnologije postaju sve složenije, rizici za bezbednost koji su povezani sa njihovom upotrebom i potencijal za zloupotrebu takođe se povećavaju. Hakeri i zlonamerni akteri mogu iskoristiti moć AI da razviju naprednije sajber napade, zaobiđu sigurnosne mere i iskoriste ranjivosti u sistemima.


8. Koncentracija moći

Rizik od toga da razvoj veštačka inteligencija bude dominantno razvijana od strane malog broja velikih korporacija i vlada može povećati nejednakost i ograničiti raznovrsnost u primeni veštačke inteligencije. Podsticanje decentralizovanog i saradničkog razvoja veštačke inteligencije ključno je za izbegavanje koncentracije moći.


9. Autonomno oružje

U ekstremnim slučajevima, veštačka inteligencija programirana da obavlja nešto opasno. To može predstavljati neverovatnu opasnost za ceo svet. Određeni stručnjaci često naglašavaju da je moguće očekivati da će trka za autonomnim oružjem zameniti nuklearnu trku.


10. Društvena manipulacija

Društvene mreže su poput neumornih trgovaca koji koriste svoje algoritme kako bi ciljano plasirali proizvode. Oni doslovno znaju sve o nama: naše preferencije, interese, čak i ono što mislimo.

I dok se istraživanja još uvek bave rasvetljavanjem slučaja Cambridge Analytice i njenih saradnika i referenduma o Bregzitu u Velikoj Britaniji, činjenica da li su optužbe istinite ilustruje moć veštačke inteligencije u manipulaciji javnim mnjenjem. Kroz precizno usmereno širenje propagande prema pojedincima, identifikovanim putem algoritama i njihovih ličnih podataka. Veštačka inteligencija ima moć da ih ciljano utiče i širi informacije koje im odgovaraju. Bez obzira na to da li su istinite ili ne.


Bitnost usklađivanja i pravljenja baze veštačke inteligencije

Svi gore pomenuti nedostaci ukazuju na jedno. Na bitnost usklađivanja i pohrane podataka u bazu veštačke inteligencije. S obzirom na ranu fazu u kojoj se nalazimo, ovaj vid tehnologije i dalje iziskuje potrebu ljudi da kreiraju njenu bazu podataka, ali kada veštačka inteligencija bude mogla da se unapređuje sama, što možda neće biti više od nekoliko godina daleko, nemamo načina da znamo šta će veštačka inteligencija raditi ili kako ćemo je kontrolisati.

Ključni problem je duboko brz napredak u komunikaciji među novom generacijom naprednih “chatbotova”, ili kako se tehnički nazivaju “veliki modeli jezika” (LLM). Sa ovom nadolazećom “eksplozijom veštačke inteligencije”, verovatno ćemo imati samo jednu priliku da to uradimo kako treba. Na saslušanju Senata potencijalu veštačke inteligencije, Sam Altman, šef OpenAI, nazvao je regulaciju “ključnom” i samim tim potvrdio koliko je bitno njeno usklađivanje i početna baza podataka. Uz to, Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je veštačka inteligencija budućnost, ne samo za Rusiju, već za celo čovečanstvo, kao i da dolazi sa ogromnim prilikama, ali i pretnjama koje je teško predvideti. Putin je još dodao da ko god postane lider u ovom polju, postaće vladar sveta.


Zaključak

Odgovor na pitanje “Da li je veštačka inteligencija opasna?” nije jednostavan. Često je jednako kompleksan kao i sama definicija veštačke inteligencije. Ipak najjasniji odgovor je da veštačka inteligencija može predstavljati rizike ukoliko se ne implementira na pravi način. Uz to, iako je želja svih da se napravi nasleđe koje će raditi za opšte dobro, ne smemo zaboraviti da uvek postoji mogućnost zloupotrebe.

Primena veštačke inteligencije se svakodnevno nastavlja širiti. Kompanije koje je kreiraju će sigurno istražiti načine korišćenja veštačke inteligencije dok istovremeno umanjuju rizike, poput sigurnosnih problema, nedostatka upravljanja i transparentnosti. Potencijalne zavisnosti od pristrasnih podataka, su svakako glavni problemi koji se nameću vezano za veštačku inteligenciju.

Renne Cumming, poznati kriminolog je optimista i smatra da kvalitetna pohrana i usklađenost podataka predstavlja osnovu za ispravnu AI. Ipak, smatra da je neophodno da što veći broj ljudi različitih kultura, porekla i polova bude uključen u kreiranje sistema. Tako bi se isključila subjektivnost i izgradila tehonogija koja će biti nasleđe sa uključenim svim različitostima ljudi širom sveta. Ujedno, ovom rečenicom bi i završili ovaj članak, u nadi da će veštačka inteligencija nastaviti da se razvija istim tempom kao i do sad, i u pravom smeru, što etički, tako i moralno ispravno, jer jedino takva može napraviti ogroman iskorak u svetu kakav danas poznajemo.


Podelite naš sadržaj na društvenim mrežama:


Često postavljana pitanja

Šta je veštačka inteligencija?

Koji su rizici i izazovi vezani za razvoj veštačke inteligencije?

Kakve etičke dileme postoje u vezi sa veštačkom inteligencijom?

Kakve koristi možemo očekivati od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

Koje su glavne razlike između ChatGPT 3.5 i ChatGPT 4?

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)