Tokom čitave istorije čovečanstva, igre su privlačile pažnju ljudi svih uzrasta. I to ne samo dece. Sa razvojem tehnologije i pojavom prvih kompjutera ova grana samo dodatno dobijala na razvoju. Stariji ljubitelji se sećaju pojave prvih arkadnih igara tokom 1980tih. Tada su na scenu stupili igre poput Pac Man i Donkey Kong, dok je već u 90tim veliki broj domova mogao da se pohvali konzolama za igru. Najpre putem Nintenda i Sege, dok je vrlo brzo na scenu ušao i moćni Sony sa svojom konzolom Playstation. Ista je verovatno napravila i prekretnicu vezanu za video igre. Današnji članak će Vam predstaviti šta je to evolucija gejming ekonomije.
Vrlo brzo je došlo i do evolucije vezano za grafiku i prelaska sa 2D na 3D. Time su i igre postale dosta impresivnije. Paralelno sa tim je došlo i do razvoja interneta, koji je doveo do ekspanzije online video igrica. Tu su dominirali Counter Strike i World of Warcraft, dva naslova koja se i dan danas nalaze u samom vrhu.
Danas su video igre značajan deo globalne industrije vredan nekoliko milijardi dolara. To potvrđuju i sve veća popularnost eGames takmičenja. Nagrade za pobednike su milionske, a veliki broj renomiranih online betting sajtova takođe nudi i klađenje na ove događaje. Shodno tome, ne treba ni da čudi što ovo tržište konstantno grabi ka daljem razvoju. Sledeći korak je definitivno implementiranje blockchain tehnologije i NFT-ova u gejming. Time dolazimo do onoga o čemu su mnogi od nas kao deca sanjali, a to je mogućnost zarade putem igranja video igara.
Upravo zbog toga smo posvetili ovaj članak onome što nas očekuje u budućnosti. Odnosno na koji način kriptovalute i blockchain tehnologija može dodatno unaprediti gaming svet, pa s toga počnimo!
Tradicionalna gejming ekonomija
Video igrice u samom startu nisu donosile dodatnu zaradu kompanijama koje ih prave. Primarni profit se svodio na samu prodaju te igre. Ipak, sa razvojem interneta smo došli do prvih „premium“ sadržaja gde su korisnici morali dodatno da doplate određene funkcije i nivoe igrice. Kasnije i dodatne pogodnosti kao što su bolji automobili za trkačke igrice ili izgled karaktera za arkadne. Vrlo brzo se otišlo i korak dalje. Danas praktično da ne postoji igrica koja ne funkcioniše na principu kupovine dodatnih sadržaja, kao što su npr skinovi. Primera radi, jedna od najpopularnijih online igrica današnjice Fortnite, nudi korisnicima neverovatno veliki broj skinova.
Iako ovakav način funkcionisanja stvara dodatne pogodnosti igrice, stiče se utisak da pravu korisnost ovim putem ima isključivo kompanija koja je kreirala igricu, dok se korisnici mogu samo „hvaliti“ koje skinove imaju na svom nalogu. Naime, činjenica da kreatori video igre kontrolišu samu njenu ekonomiju, određujući cene i regulišući trgovinu, predstavlja glavni nedostatak tradicionalnog gejminga. Pored toga, iako igrači plaćaju za određene skinove ili dodatke, ti elementi zapravo ostaju u vlasništvu kompanije. Korisnici imaju pravo samo na korišćenje kupljenih sadržaja unutar igre, dok sva prava nad digitalnim predmetima ostaju kod izdavača.
Upravo zbog toga, sve smo češće svedoci nastanka novih igrica koje akcenat stavljaju na same korisnike, nudeći im raznovrsne oblike zarade putem igranja samih igrica. Dodatno i investiranjem u određene skinove, koji nisu u vlasništvu kompanije, već samog igrača. Kako to izgleda u praksi, ćemo detaljnije objasniti u narednom poglavlju.
Unapređenje gejming industrije ulaskom kriptovaluta i blockchain tehnologije
Kada govorimo o ulasku kriptovaluta i blockchain tehnologije u svet video igara, važno je napraviti jasnu razliku između dva pristupa. Prvi je implementacija ovih tehnologija u već postojeće naslove (kao što se, na primer, nagađa da će biti slučaj sa GTA 6). Drugi podrazumeva razvoj potpuno novih igara od strane novonastalih Web3 kompanija. Obe strane imaju svoje prednosti i mane. Cilj i jednima i drugima treba da bude kreiranje prave korisnosti korisnicima, odnosno mogućnost zarade novca putem „Play to Earn“ modela.
Blockchain omogućava korisnicima prenos vlasništva skinova i mnogih drugih parametara igrice sa kreatora igre na korisnika. Ključ u ovom postupku su NFT-ovi, jedinstveni nezamenjivi tokeni koji najjednostavnije rečeno se mogu posmatrati kao sertifikati autentičnosti koji garantuju da ste upravo vi vlasnik nekog digitalnog predmeta. Bitna stvar kod ovakvog načina funkcionisanja je retkost samog predmeta. Ovo s obzirom da za razliku od tradicionalnog gejminga, broj NFT-ova je u samom startu ograničen. Primera radi, od 10.000 različitih skinova, 5.000 je sa likom Spidermana, dok je u ponudi samo 200 koji izgledaju kao Batman. Upravo ovakav sistem otvara vrata digitalnoj ekonomiji u kojoj korisnici mogu aktivno trgovati predmetima i ostvarivati zaradu. To tradicionalni modeli uglavnom ne omogućavaju.
Osim toga, ovakav princip gejming tržišta isključuje izdavače u trgovini, dopuštajući korisnicima da direktno kupuju i prodaju predmete. Blockchain donosi i teorijsku mogućnost da se jedan NFT predmet koristi u više igara u slučaju da je ista kompanija vlasnik, ili ukoliko se napravi kolaboracija između dve firme. Ipak u praksi korišćenje jednog NFT-a za više igara je još uvek u domenu teorije.
„Play-to-Earn“ model igranja igrice
Kao što prevod P2E modela sam kaže, ovaj princip se svodi na to da se po prvi put u istoriji korisnici nalaze u situaciji da igranjem igrice mogu da zarade novac. Načini za zaradu su raznovrsni. Počevši od gore pomenute trgovine skinovima i drugim digitalnim predmetima, preko prelaženja nivoa, do učestvovanja i osvajanja takmičenja u okviru igrice. Naravno, sve u zavisnosti koji tip igre je u pitanju.
S druge strane, P2E model dolazi i sa nekoliko izazova, gde je jedno od osnovnih održavanje same ekonomije igre. Kao što smo već rekli, postoje dve vrste kompanija. One koje su u gejmingu duže vreme i one koje su ušle sa ciljem da kreiraju isključivo Web3 igrice. Poznati brendovi sigurno neće prepustiti celokupan profit korisnicima. U nekom trenutku će „povući ručnu“ kako ne bi otišli u minus. Pogotovo u momentima kada dođe do samog zasićenja tržišta, što je još jedna realna opasnost. S druge strane, novoformirane kompanije kreću od nule, i veoma je teško u samom startu kreirati igricu koja će imati grafiku, funkcionalnost, sadržaj, ideju i uspeti da privuče veliki broj igrača da je igraju, što je naravno osnova za uspeh.
Jedan od primera novonastalih igri je svakako My Pet Hooligan. Pored činjenice da je ova Web3 igrica lansirana u orbitu, pred njima je i dalje veliki izazov da se izbore za svoje mesto na tržištu. Ipak, za kraj moramo biti realni i priznati da je i uprkos velikim izazovima, P2E model pokazao da postoji ogroman interes za ovakav oblik interakcije između Web3 igrica i stvarnog sveta.
Zaključak
Nastanak Blockchaina predstavlja ogroman iskorak za globalnu ekonomiju. Ipak, dok se centralni bankarski sistemi i dalje boje da unaprede svoje poslovanje kroz implementiranje ove tehnologije, gejming svet ju je oberučke prihvatio. Nema sumnje da su se pravila igre promenila, a da se u novim ulogama na tronu nalazi korisnik. Igrice su počele da idu dalje od same zabave i sve više postaju izvor zarade. Ulazak poznatih kompanija poput Epic Gamesa ili Ubisofta bez ikakve sumnje dodatno povećati popularnost P2E i Web3 igrica.
Uz to, sa sve većim prihvatanjem kripta očekuje se i zakonsko regulisanje ovog oblika virtuelnog plaćanja. To bi kriptovalute u potpunosti ubacilo na „mainstream“ scenu. Za kraj, poslednja benefit koju blockchain donosi u gejming je svakako transparentnost, s obzirom da su sve transakcije, kao i novac vidljivi na mreži, što u velikoj meri stvara poverenje između developera i igrača, ali i smanjuje mogućnost prevare od strane kreatora igrice.
Sve u svemu, nema sumnje da smo svedoci istorijskog trenutka kada se video igrice razvijaju u nešto što su naše generacije u mladosti mogli samo da zamišljaju. Sudeći po svemu, ukoliko se nastavi u ovom smeru, pred nama je svetla budućnost gejming industrije i jedva čekamo da vidimo šta nas sve očekuje u godinama koje dolaze. Do tada, opustite se i igrajte Vašu omiljenu igricu, jer ko zna, možda u nekom trenutku Vam ona postane izvor prihoda.
Podelite naš sadržaj na društvenim mrežama:
Često postavljana pitanja
Kako se formira vrednost NFT predmeta u igrama?
Vrednost NFT-a u igrama zavisi od više faktora: pre svega od njegove retkosti (rarity), zatim od potražnje na tržištu i konkretne korisnosti koju pruža u samoj igri. Neretko se dešava i da određeni NFT stekne veliku popularnost isključivo zbog svog vizuelnog identiteta, ali ipak, ključnu ulogu na vrednost ima sam uticaj na performanse lika u igrici.
Da li je moguće koristiti iste NFT-ove u različitim igrama?
Veoma retko, s obzirom da kompanije koje kreiraju igrice automatski prave i svoje NFT-ove koji će biti kompatibilni sa istom. Ipak, ukoliko se desi da neka gejming kompanija u svom asortimanu ima više Web3 igrica, postoji mogućnost da će NFT koji se koristi u jednoj moći da se upotrebljava i u drugoj, zavisno od implementacije i tehničke podrške.
Koje su razlike između centralizovanih i decentralizovanih igara?
U centralizovanim igrama svi podaci i virtuelna imovina nalaze se pod kontrolom i u vlasništvu izdavača i njegovih servera, dok s druge strane, u decentralizovanim igrama igrači putem blockchain tehnologije, najčešće putem NFT-ova, poseduju svoju imovinu. Ovakav tip igara donosi veću slobodu, transparentnost i potencijalnu zaradu, ali i veću odgovornost za ličnu bezbednost.
Postoje li rizici ili prevare u kripto igrama i kako ih izbeći?
Kripto tržište, kao još uvek mlada i nestabilna oblast, je podložna raznim prevarama. Upravo zbog toga je veoma bitno istražiti kako kripto projekte u koje želite da ulažete, tako i igrice koje želite da igrate. Kako bi smanjili rizik od zloupotrebe, uvek savetujemo da istražite igru na koju hoćete da konektujete Vaš kripto novčanik, kao i da proverite tim koji stoji iza iste.
Kako se finansiraju projekti kripto igara?
Kripto gejming projekti se najčešće finansiraju putem inicijalnih ponuda tokena (ICO/IDO), prodajom NFT-ova ili investicijama iz Web3 fondova. Ovakav model omogućava brzo prikupljanje sredstava bez oslanjanja na tradicionalne investitore, a novo kreirane zajednice oko projekta često aktivno učestvuju u razvoju projekta kroz razne vrste DAO struktura (decentralizovanih autonomnih organizacija).
